RECENZIJA: Streberska religija

фебруар 06, 2018

RECENZIJA: Streberska religija

Nisam ljubitelj naucne fantastike. Nikad me nije privlacila ta prica o neverovatno tehnoloski naprednoj buducnosti gde tehnologija rapidno prelazi iz jednog oblika u drugi. Secam da sam kao klinac citao neki clanak u Politikinom zabavniku o tome kako ljudi zamisljaju buducnost i sta misle o njoj. Tu su bili i crtezi raznih prevoznih sredstava, kucnih aparata i ostalih pomagala. Sve je bilo grozno, automobili lete, sve je sterilno, svuda neko sivilo. Ta moja odbojnost prema fantasticno naucnoj buducnosti se prenela i na filmove sa tom tematikom. Nikad mi nije islo gledanje naucne fantastike. Uvek sam voleo realnu pricu, istinite dogadjaje i sirove stvari koje ostave utisak i teraju te da se zamislis posle. To je bila neka moja solja caja. I jos uvek je. I pored sve ove mrznje i negodovanja prema fantastici, postoje SF filmovi koje volim i koji su ucestvovali u izgradnji mog ukusa. Star Wars je SF klasika, pomeranje granica, kultni film i religija. Sve u jednom. Star Wars je ujedno i prvi film koji sam pogledao u bioskopu. Bilo je to davne devedeset i neke, bile su sankcije, ziveo sam u Kovinu. Bioskop u Kovinu je jedva radio zbog embarga na sve. Ipak, dobri ljudi koji su radili u bioskopu, ozivljavali su i punili salu pustanjem raznih filmskih klasika iz proslosti. I svaka im cast stvarno. Svaka im cast na odabiru Star Warsa. I na kraju svaka cast mojima sto su me odveli u bioskop te noci. Gledao sam petu epizodu, poznatiju kao Imperija uzvraca udarac. To Vam je ono gde Luk saznaje da mu je Darth Vader cale itd. Ukratko, vazan film. Vazan film za jednog filmskog entuzijastu koji ce kasnije film voleti vise od zivota. Cudno je sto je SF film moj prvi film. Verovatno je u mene ubacio neku vrstu tolerancije prema svim zanrovima. Bas je Imperija izgradila neki moj nagon ka tome da volim i mrzim stvari u filmu. Moram priznati da posle ove epizode, vise nijedan Star Wars nisam pogledao. Bilo je dovoljno, sasvim. Lajtsejberi su me dovoljno izudarali tad i to je to. Nakon 5. epizode Star Warsa i moje 1. epizode gledanja filmova, na red je dosao Matrix. Matrix je u meni probudio interesovanje za akciju. Matrix nikad nisam gledao u bioskopu, gledao sam ga na TV-u. I to na Pinku. Mislim da je tada urednik filmskog programa bio Robert Nemecek. Tada su se na Pinku stvarno davali do jaja filmovi. Secam se pocetka filma i Triniti koja prebija sve zivo sto hoda i razbija sve zive armature, lebdi u vazduhu i izvodi svakakva sranja.. Mr. Anderson koji bezi od agenata i kasnije Neo koji brzinski uci Kung Fu. Ovaj film je mene uveo u akciju, i pokazao mi da svoje znanje o zanrovima mogu da prosirim i na akcione filmove. Jer kao i Neo, ja sam upijao sve sto sam trebao da znam o tom filmskom pravcu. I o SF-u, naravno. Jedna kratka prica o svetlim tackama SF-a. Mislim, bar po meni. Ova dva filma su me priblizila naucnoj fantastici i dopustila mi da uzmem u obzir i tu vrstu gledanja na svet. Mada, i dalje sam zadrti realista.